Do pre 90 miliona godina, planina Fruška gora bila je ostrvo u Panonskom moru. Kada je more presušilo, ostrvo je ostalo je ostalo bez svog mora, ali mu je u zamenu za to priroda dodlelila ulogu jedine planine u ravnoj Vojvodini, izdignute u obliku jednog uskog grebena, dugačkog 75 km, sa kog se pružaju pojedinačni bočni grebeni obrasli hrastovim, grabovim, bukvinim i lipovim šumama.
U beskrajnom zelenilu ovih listopadnih šuma, na proplancima planine koja caruje Panonskom nizijom, vekuje oko 16 manastira sagrađenih između 16. i 18 . veka u stilu baroka i moravske arhitekture srednjovekovne Srbije. Zbog bogatstva svetilištima, Frušku goru nazivaju još i “Svetom Gorom“ ili “srpskim Atosom“.
Nekada se u njenim skrivenim udolinama nalazilo čak 35 srpskih pravoslavnih manastira koje je podizala despotska porodica Branković, nastavljajući kult stare Nemanjićke države, ali oni su uništavani u ratovima, i osvajanjima. Od onih koji su preživeli razaranja, napoznatiji su Krušedol, Novo Hopovo, Grgeteg i Jazak. U njima su sahranjeni mnogi znameniti Srbi, poput patrijarha Arsenija Čarnojevića, kralja Milana Obrenovića i kneginje Ljubice.
Ono što ovu planinu čini izuzetnom jeste njeno bogato vinogorje. Fruškogorski puteljci su i staze vina, pa se u vinarijama od kojih su mnoge uređene kao stara sremska domaćinstva, uz čašu kvalitetnog vina, može doživeti vreme i duh starih Sremaca kao i mnogih učenih ljudi i boema koji su obožavali ovaj kraj.
Najviši delovi Fruške gore su najposećeniji i najatraktivniji posetiocima zbog mnogobrojnih izletišta. Crveni čot (539 m), Veliki Gradac (471), Iriški venac (451 m) i Stražilovo (321 m) na kome se nalazi spomenik pesniku Branku Radičeviću, dominiraju Sremom i predstavljaju izazov turistima, a domaćem stanovništvu oazu mira.
Ne jednom od planinskih oboda, smeštena je banja Vrdnik gde je na izvorima termomineralne vode izgrađen savremeni centar za rehabilitaciju i rekreaciju. A severni obodi planine spuštaju se ka Dunavu uz čiji se šum ravnica lagano smiruje. Baš u toj udolini izmđu reke i planine, smeštena su dva divna grada: Novi Sad i Sremski Karlovci.
Ovu nisku planinu, krasi dvanest veštačkih jezera a jedno od najlepših, Ledničko, trenutno je isušeno, ali će se kroz nekoliko godina voda opet vratiti u jezero. Mnoga od ovih jezera su namenjena pecarošima, a za kupanje su najpopularnija, Bruja, kod Erdevika, sa malom plažom, Sot, koji osim plaže ima i ugostiteljske objekte i najuređenije od svih, Borkovačko, na samo 3 km od Rume.
Penušavi slapovi Dumbovačkog vodopada jedini su na Fruškoj gori i to na njenoj severnoj strani i predstavljaju oazu koja je stvarno vredna truda da se do nje dođe. Nalazi se ispod Brankovca i beočinskih livada, a čak i zimi kada ga niske temperature zalede, izgleda božanstveno.
U ovom prirodnom izobilju, koje je prvo u Srbiji proglašeno za nacionalni park, još 1960. godine, žive retke vrste biljaka i životinja. Ona je dom orla krstaša, najugroženije vrste sa Svetske crvene liste, a u šumama se može pronaći i 30 retkih vrsta orhedija čiji je miris prava čarolija.
A razlog tolikoj lepoti Fruške gore u kojoj uživaju i ljudi i biljke i životinje Sremci objašnjavaju jednom prastarom legendom koja kaže da kada je Bog stvarao svet, Sremac uspavao i došao je izvinjavajući se tek sutra dan. Međutim, Bog je tada već sve podelio pa mu nije preostalo ništa drugo nego da Sremcu ustupi deo raja. I zato je Srem rajska zemlja jer ima planinu, Dunav i Savu, ravnicu, manastire, sve što se može poželeti u krugu od 20-ak kilometara.
Minimalni kapactet za sve ture je 4 a maksimalni 10 ljudi.
Ostale aktivnosti (šetnje, monutain bike, streljaštvo…) mogu biti organizovane po dogovoru.
On the concourse „5 ideal days for relaxation in Serbia“
Adventures on Fruška gora and the Danube-with off road vehicles and fun boat
Na konkursu „5 idealnih dana za odmor u Srbiji“
Avanture na Fruškoj gori i Dunavu sa off Road vozilima i brodom
